Ово је стара верзија документа!
Бежично умрежавање
iwconfig
Бежично умрежавање је накако компликованије од традиционалног жичаног умрежавања и захтева додатне алате за подешавање. Слеквер укључује разноврсну колекцију алата за бежично умрежавање како бисте на најосновнијем нивоу конфигурисали важу бежичну карту (Wireless Netwotk Interface Card - WNIC). У овом чланку нећемо покрити све, али ћемо вам пружити солидну основу како бисте све брзо подесили. Прва алатка на коју ћемо се осврнути је iwconfig(8). Уколико је покренете без аргумената, iwconfig ће приказати информацију за било коју и све мрежне карте на вашем рачунару.
darkstar:~# iwconfig
lo no wireless extensions.
eth0 no wireless extensions.
wmaster0 no wireless extensions.
wlan0 IEEE 802.11abgn ESSID:"nest"
Mode:Managed Frequency:2.432 GHz Access Point:
00:13:10:EA:4E:BD
Bit Rate=54 Mb/s Tx-Power=17 dBm
Retry min limit:7 RTS thr:off Fragment thr=2352 B
Encryption key:off
Power Management:off
Link Quality=100/100 Signal level:-42 dBm
Rx invalid nwid:0 Rx invalid crypt:0 Rx invalid frag:0
Tx excessive retries:0 Invalid misc:0 Missed beacon:0
tun0 no wireless extensions.
За резлику од жичаних мрежа, бежичне су „нејасне“. Њихове границе је тешко дефинисати, а већи број мрежа могу да се преклапају међусобно. Да би се избегла конфузија, свака бежична мрежа (срећом) има јединствене идентификаторе. Два најосновнија идентификатора су Extended Service Set Identifier (ESSID) и канал или фреквенција за радио трансмисију. ESSID је једноставно име које идентификује бежичну мрежу у питању; можда сте чули да се односи на „име мреже“ или нешто слично.
