Ово је стара верзија документа!
Садржај
Умрежавање
Netconfig
Рачунари сами по себи нису баш интересантни. Наравно, можете инсталирати игре на њима, али то ће их претворити у славне конзоле за забаву. Данас, рачунари треба да буду способни да комуницирају једни са другима; треба да буду умрежени. Било да инсталирате пословну мрежу са стотинама или хиљадама рачунара или једноставно постављате један рачунар за приступ интернету, са Слеквером је једноставно и лако. Ово поглавље ће вас научити како да подесите типичне жичане мреже. Уобичајено подешавање бежичне мреже ће бити темељно објашњено у следећом делу, али велики део онога што овде прочитате ће бити применљиво и тамо.
Постоји много различитих начина да конфигуришете ваш рачунар како би се повезао на мрежу или интернет, али се они могу свести на две основне категорије: статичке и динамичке. Статичке адресе су стабилне; оне се постављају се са намером да се не мењају, бар не у скорије време. Динамичке адресе су непостојане; претпоставка је да ће се адреса променити некад у будућности. Типично било која врста мрежног сервера захтева статичку адресу тако да друге машине знају где да га контактирају кад им затребају услуге. Динамичке адресе су намењене коришћењу у радним станицама, интернет клијентима, као и свакој машини која не захтева статичку адресу из било ког разлога. Динамичке адресе су флексибилније, али представљају компликације саме по себи.
Постоји много различитих врста мрежних протокола на које можете рачунати, али већина људи има потребу да се позабави само Интернет Протоколом (ИП).Из тог разлога ћемо се искључиво фокусирати на ИП у овој књизи.
Ручна конфигурација
У реду, дакле инсталирали сте Слеквер, подесили сте радну површ, али не можете да се повежете на интернет или ваш пословни LAN (Local Area Network), шта ћете урадити? Срећом, одговор на то питање је једноставан. Слеквер садржи бројне алатке за конфигурацију мрежног повезивања. Прва на коју ћемо се осврнути је врло моћна ifconfig(8), која се користи за подешавање или модификацију конфигурације најкоришћенијег хардвера за мрежна повезивања: Мрежну карту (Network Interface Card (NIC) или Етернет карту).
